Većina inženjera i menadžeri nabavke su upoznati sa tim da mašine za uravnoteženje balansiranja mogu poboljšati kvalitet rotora, imaju tendenciju da shvate temeljna znanja o dinamičkim balansnim mašinama i donose odluku za kupovinu. Međutim, za znanje dinamičke balansne mašine verujem da su mnogi ljudi još uvek u mračnom stanju. Struktura dinamičke balansne mašine je relativno složena, a danas smo uglavnom rekli da je metod prenosa dinamičke balansne mašine. Uopšteno govoreći, metoda prenosa dinamičke balansne mašine može se podijeliti na tri vrste, respektivno, za pogon krpice, univerzalni pogon, samo-pogon.
Remenica
Pogon prtljažnog pojasa je upotreba gumenog prstena pri prenosu snage. Motorna vretena vuče rotor tako da rotor postigne brzu rotaciju. U slučaju ove vrste prenosa mora postojati glatka površina rotor i cilindrična površina. Ako je to kvadratni ili drugi neregularni oblik, prenos kruga je skoro nemoguć. Prednost pogona pojasa je da to ne utiče na neravnotežu rotora i tako je osigurana tačnost mašine za balansiranje.
Univerzalni spoj
Korišćenjem univerzalnog spoja za povezivanje vretena sa rotorom, pogon univerzalnog spojka može biti pogodan za pojavu neregularnog rotora. Ovaj prenos može proizvesti veći obrtni moment, što je više pogodan za ventilatore, takve bubnjeve koji mogu generisati otpor vetra pri rotaciji. Međutim, mana spojnice je da će ravnoteža samog sklopka imati negativne uticaje na rotor. Univerzalni spoj mora biti precizno dinamički balansiran pre nego što se poveže, jer će svakako ometati preciznost balansa.
Režim samookrženog prenosa
Korišćenje mašine za automatsko balansiranje automatske transmisije je upotreba vlastite snage motora rotora. Ova vrsta prenosa ima malo uticaja na tačnost balansa rotora, a tačnost balansa je najveća od tri načina prenosa. Ali ovaj prenos nije primjenjiv na sve rotore. Postoji samo poseban rotor koji se koristi na samom pogonu.
